University rankings bosnia Videos

ZASTAVE BOSNE NEKA SE VIJUU!! veliki lajk za zastavu, a i za video, pokažite strancima pederima kako se to radi !!!

.. hmmm, baš čudno od ovih inače povučenih i pomalo stidljivih kolega, da urade ovako nešto :D

Momci,ovo je najjaci Harlem do sada napravljen.Dzeno svidja mi se tvoja roza kosulja :D :D

Svaka cast na zastavi :D. Samo nek nije ona pederska sa zvjezdicama. LJILJANI

haha debil izbrisao komentar,sigurno je da mu smetaju LJILJANI :) :) :) :)

"Hahaha". Idioti neizivljeni... Samo i ova glupost fali svijetu.

Ako su ovo napravili u folu nasih politicara onda svaka cast!!!

hahahahahhahahahaah to su moji momci..... moja raja .....

Hahahahaahahhahahaahha, najbolji klip, hahahah!

i mene cudi.. inace su svi tihi i povuceni :)

Oh my god yo! i fucking died! svaka cast!

svaka cast na zastavi LJILJANI

hahahhha frajer jebe flasu ahahhahhahah

lunes eso are en mi trabajo jejejeje

Oooooooj jake rulje hljebe!! xD

Hhahahahhaha!!! Prejako!!! :D

0:25 šta ovo jebe flašu :D

Dobar dooobar :D

:D

Very nice Masha ALLAH.. Bosnian sister did it well.

mashallah good make more ....................

Does anyone have the lyrics to this nasheed?

We proud of our Bosnianian Brothes and Sisters.

JAZAK ALLAH KHAIRA

NIDE BOSNE NEJMA

Great

Awesome

Nice

+oezbekt der ama boylesi onun icin daha iyi kendisini sevmeyen yok neden desin

+Efe Yenibayrak- bu cag'da herkez özgürce kimligini acikca söyleyebilir diye düsünüyorum.örnekleri var,sarkici olsun gazetecisi sinema oyunculari "ben cerkezim,kürtdüm" diyebiliyorsa bir hido ben bosnagim mi diyemicek,efe?

+oezbekt demez bro ulkenin milli takiminda oynuyor tepki ceker ki turklugu de sever bunda kotu bi sey yok. Ama cikip tv de ben bosnagim demesini bekleme

+Efe Yenibayrak ,tamam olabilir efe kardes,senin ailen o nedenlerden gelmis olabilir turkiyeye.sende ben bosnakim diyorsan dogal hakkin.ama hido ben bosnagim dedimi hic?

+oezbekt nerden biliosun turkiyeden gonderilme oldugunu, benim dedelerim buraya musluman ve muslumanlar arasinda ileri bir ulke oldugu icin geldi turk olmamizla alakasi yok

+Efe Yenibayrak - yok efe,sen anlamadin beni.ben babasinin dedesine bakiyorum,hidoya degil.hido nun türkiye de dogmasi benim verdigim örnek ile ayni degil,cünkü, hedo nun ailesi zaten türk olarak görüyor kendisini.yoksa niye vatanlarini (sen diyorsun bosna)terk etsin?ailesinin adi turkovic degilmi idi sancak da yasadiklari zaman?bosuna böyle bi soyadi niye versinler?farzet benim torunlarimin cocuklari turkiye de doguyor,ozaman onlara alman kökenli mi diyecekler?

+oezbekt bu mantikla benim lafimi destekliyorsun hidonun burda dogmus olmasi onu turk yapmaz

+Efe Yenibayrak - kardesim selamlar,bosnaktir diyorsun?! ben almanya da dogdum ve burda yasiyorum bu durum beni veya 3 milyon türkü alman etmez.

+oezbekt hido benim mahallemden çıkmadır ailesi halen burada kendisi bizim gibi boşnaktır

+LuDI Dzukac Jebem ti SNASU MAMARU!!!

Ne mozes da oboris ni jedan moj NEOBORIVI DOKAZ,a imamo ih na 100000,a vi izmisljeni "bosanski hrvati" nemmate ni jedan jedini dokaz,samo glupposti,izmisljotine,i pljuvacke.ISTINA BOLI!!!1.) De Administrando Imperio, X векКонстантин VII Порфирогенит познат и као CONSTANTINE VII FLAVIUS PORPHYROGENITUS (р. Септембар 905, Константинопољ [Цариград, сада Истанбул, Тур.]у. Нов. 9, 959), Ромејски император од 913 до 959.Његови списи су обиман извор о Ромејскм царству и суседним подручјима. Његов Де администрандо империо (О управљању империјом, латински оригинал се чува у Ватиканској библиотеци) се бави словенским и тураноидним народима и садржи обиман и детаљан историјски и географски опис народа који окружују Ромеју. Порфирогенит не поседује само податке из свог времена, већ цитира и царске архиве, који сежу до његовог претходника, Цара Хераклија(610-641) и раније.Глава 32 Де Администрандо Импери-ја Константина Порфирогенита, има наслов "О Србима и земљи у којој сада обитавају", и која говори о територији насељеној Србима чији је саставни део сама Босна, у којој напомиње два насељена града - Котор и Десник, оба још увек неогређеног географског положаја. 2.) "Анали" франачког хроничара Еинхард-а, IX векИзвор старији од Порфирогенита више од сто година, франачког хроничара Ајнхарда. Он у својим Аналима описује и устанак панонског кнеза Људевита (818-823). У том свом делу, за начу историју драгоценом, Ајнхард на једном месту каже како је Људевит једном приликом побегао из Сиска и отишао међу Србе. По свему судећи Срби су тада живели негде у пределу Уне, чак можда и западно од ње, сасвим вероватно на подручју данашње Лике."Liudevitus Siscia civitate relicta, ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatie partem obtinere dicitur, fugiendo se contulit", што одговара: [Људевит (кнез доње Паноније 822.) оставивиши град Сисак, побеже к Србима, за који се народ вели, да поседује велики део Далмације).Фрањо Рачки, хрватски историчар, каже, да како се римска провинција Далмација простирала од Јадранског мора до Паноније, под тим Србима, које помиње франачки аналиста Ајнхард, сматрају Срби у Босни.3.) Повеља ДубровникуРимски папа шаље 1188, дубровачком надбискупу пласт и потврђује стара права дубровачке цркве. У писму помиње срчску Босну: "regnum Servilie, quod est Bosna" (србска краљевина која је Босна). То је било време бана Кулина.(регнум у то доба не мора нужно да значи "краљевина", Босна је била тада бановина)Видети у: И. Кукуљевић,Codex diplom ,II , 148, стр 21.)--4.) У Перуђи 1252, Фебруара 24.Иван надбискуп дубровачки извештава општину дубровачку о расправи у вези митрополитских права против барске надбискупије на папинском двору, а јавља и друге ствари занимљиве за град Дубровник. У писму помиње србску Босну: "regnum Seruilie, quod est Bosgna" тј. "краљевство Србско, које је Босна". (Регнум у то доба не мора нужно да означава краљевину. Босна је била тада бановина.)"...tria regna, videlicet regnum Zachlomie, regnum Seruilie, quod est Bosgna et regnum Tribunie. Et regnum Zachulmie extenditur vsque ad prouinciam Spalatensem, regnum Seruilie extenditur vsque ad prouinciam Collocensem, regnum Tribunie extenditur vsque ad prouinciam Dirachinam."Видети у: "Bullarium Ragusium", 401-402 --5) Црквене приликеРимски папа Гргур XI шаље фебруара 3., 1373. године писмо у ком каже да "у крајевима Босне живе скоро све шизматици и јеретици, осим оних који су милошћу божијом преобраћени", али такође и "на границама Босне према Угарској, као и у месту званом Глаж и у многим другим местима, помешано живе како хришћани, тако јеретици и шизматици". Пет година касније даје фрањевцима цркву у Модрушу код Огулина која је "близу шизматика и неверника".Видети у: T. Smičiklas, CD XIV, 494.; A. Theiner, Monumenta Slavorum I, 336; E. Fermendћin, Acta Bosnae, 40.------------Свој језик босански владари називају србскимБосански бан Стефан Котроманић (1322-1353) издаје 1333. даровну повељу Дубровнику и казе: "и зато стављам ја господин бан Стефан своју златну печат, да је веровано сваки да зна и види истину. А зато су четири повеље једнаке, две латинске, а две србске, а све су печаћене златним печатима".Тада је био обичај да се издају по четири повеље са истим текстом, две на србском и две на латинском. Ова повеље се мозе наци уИзвор : Франц Миклошић, Монумента Сербика, Беч 1858. стр. 105-109Љ. Стојановић - "Старе Српске повеље и писма", И, 46. 1.) De Administrando Imperio, X векКонстантин VII Порфирогенит познат и као CONSTANTINE VII FLAVIUS PORPHYROGENITUS (р. Септембар 905, Константинопољ [Цариград, сада Истанбул, Тур.]у. Нов. 9, 959), Ромејски император од 913 до 959.Његови списи су обиман извор о Ромејскм царству и суседним подручјима. Његов Де администрандо империо (О управљању империјом, латински оригинал се чува у Ватиканској библиотеци) се бави словенским и тураноидним народима и садржи обиман и детаљан историјски и географски опис народа који окружују Ромеју. Порфирогенит не поседује само податке из свог времена, већ цитира и царске архиве, који сежу до његовог претходника, Цара Хераклија(610-641) и раније.Глава 32 Де Администрандо Импери-ја Константина Порфирогенита, има наслов "О Србима и земљи у којој сада обитавају", и која говори о територији насељеној Србима чији је саставни део сама Босна, у којој напомиње два насељена града - Котор и Десник, оба још увек неогређеног географског положаја. 2.) "Анали" франачког хроничара Еинхард-а, IX векИзвор старији од Порфирогенита више од сто година, франачког хроничара Ајнхарда. Он у својим Аналима описује и устанак панонског кнеза Људевита (818-823). У том свом делу, за начу историју драгоценом, Ајнхард на једном месту каже како је Људевит једном приликом побегао из Сиска и отишао међу Србе. По свему судећи Срби су тада живели негде у пределу Уне, чак можда и западно од ње, сасвим вероватно на подручју данашње Лике."Liudevitus Siscia civitate relicta, ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatie partem obtinere dicitur, fugiendo se contulit", што одговара: [Људевит (кнез доње Паноније 822.) оставивиши град Сисак, побеже к Србима, за који се народ вели, да поседује велики део Далмације).Фрањо Рачки, хрватски историчар, каже, да како се римска провинција Далмација простирала од Јадранског мора до Паноније, под тим Србима, које помиње франачки аналиста Ајнхард, сматрају Срби у Босни.3.) Повеља ДубровникуРимски папа шаље 1188, дубровачком надбискупу пласт и потврђује стара права дубровачке цркве. У писму помиње срчску Босну: "regnum Servilie, quod est Bosna" (србска краљевина која је Босна). То је било време бана Кулина.(регнум у то доба не мора нужно да значи "краљевина", Босна је била тада бановина)Видети у: И. Кукуљевић,Codex diplom ,II , 148, стр 21.)--4.) У Перуђи 1252, Фебруара 24.Иван надбискуп дубровачки извештава општину дубровачку о расправи у вези митрополитских права против барске надбискупије на папинском двору, а јавља и друге ствари занимљиве за град Дубровник. У писму помиње србску Босну: "regnum Seruilie, quod est Bosgna" тј. "краљевство Србско, које је Босна". (Регнум у то доба не мора нужно да означава краљевину. Босна је била тада бановина.)"...tria regna, videlicet regnum Zachlomie, regnum Seruilie, quod est Bosgna et regnum Tribunie. Et regnum Zachulmie extenditur vsque ad prouinciam Spalatensem, regnum Seruilie extenditur vsque ad prouinciam Collocensem, regnum Tribunie extenditur vsque ad prouinciam Dirachinam."Видети у: "Bullarium Ragusium", 401-402 --5) Црквене приликеРимски папа Гргур XI шаље фебруара 3., 1373. године писмо у ком каже да "у крајевима Босне живе скоро све шизматици и јеретици, осим оних који су милошћу божијом преобраћени", али такође и "на границама Босне према Угарској, као и у месту званом Глаж и у многим другим местима, помешано живе како хришћани, тако јеретици и шизматици". Пет година касније даје фрањевцима цркву у Модрушу код Огулина која је "близу шизматика и неверника".Видети у: T. Smičiklas, CD XIV, 494.; A. Theiner, Monumenta Slavorum I, 336; E. Fermendћin,

1.) De Administrando Imperio, X векКонстантин VII Порфирогенит познат и као CONSTANTINE VII FLAVIUS PORPHYROGENITUS (р. Септембар 905, Константинопољ [Цариград, сада Истанбул, Тур.]у. Нов. 9, 959), Ромејски император од 913 до 959.Његови списи су обиман извор о Ромејскм царству и суседним подручјима. Његов Де администрандо империо (О управљању империјом, латински оригинал се чува у Ватиканској библиотеци) се бави словенским и тураноидним народима и садржи обиман и детаљан историјски и географски опис народа који окружују Ромеју. Порфирогенит не поседује само податке из свог времена, већ цитира и царске архиве, који сежу до његовог претходника, Цара Хераклија(610-641) и раније.Глава 32 Де Администрандо Импери-ја Константина Порфирогенита, има наслов "О Србима и земљи у којој сада обитавају", и која говори о територији насељеној Србима чији је саставни део сама Босна, у којој напомиње два насељена града - Котор и Десник, оба још увек неогређеног географског положаја. 2.) "Анали" франачког хроничара Еинхард-а, IX векИзвор старији од Порфирогенита више од сто година, франачког хроничара Ајнхарда. Он у својим Аналима описује и устанак панонског кнеза Људевита (818-823). У том свом делу, за начу историју драгоценом, Ајнхард на једном месту каже како је Људевит једном приликом побегао из Сиска и отишао међу Србе. По свему судећи Срби су тада живели негде у пределу Уне, чак можда и западно од ње, сасвим вероватно на подручју данашње Лике."Liudevitus Siscia civitate relicta, ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatie partem obtinere dicitur, fugiendo se contulit", што одговара: [Људевит (кнез доње Паноније 822.) оставивиши град Сисак, побеже к Србима, за који се народ вели, да поседује велики део Далмације).Фрањо Рачки, хрватски историчар, каже, да како се римска провинција Далмација простирала од Јадранског мора до Паноније, под тим Србима, које помиње франачки аналиста Ајнхард, сматрају Срби у Босни.3.) Повеља ДубровникуРимски папа шаље 1188, дубровачком надбискупу пласт и потврђује стара права дубровачке цркве. У писму помиње срчску Босну: "regnum Servilie, quod est Bosna" (србска краљевина која је Босна). То је било време бана Кулина.(регнум у то доба не мора нужно да значи "краљевина", Босна је била тада бановина)Видети у: И. Кукуљевић,Codex diplom ,II , 148, стр 21.)--4.) У Перуђи 1252, Фебруара 24.Иван надбискуп дубровачки извештава општину дубровачку о расправи у вези митрополитских права против барске надбискупије на папинском двору, а јавља и друге ствари занимљиве за град Дубровник. У писму помиње србску Босну: "regnum Seruilie, quod est Bosgna" тј. "краљевство Србско, које је Босна". (Регнум у то доба не мора нужно да означава краљевину. Босна је била тада бановина.)"...tria regna, videlicet regnum Zachlomie, regnum Seruilie, quod est Bosgna et regnum Tribunie. Et regnum Zachulmie extenditur vsque ad prouinciam Spalatensem, regnum Seruilie extenditur vsque ad prouinciam Collocensem, regnum Tribunie extenditur vsque ad prouinciam Dirachinam."Видети у: "Bullarium Ragusium", 401-402 --5) Црквене приликеРимски папа Гргур XI шаље фебруара 3., 1373. године писмо у ком каже да "у крајевима Босне живе скоро све шизматици и јеретици, осим оних који су милошћу божијом преобраћени", али такође и "на границама Босне према Угарској, као и у месту званом Глаж и у многим другим местима, помешано живе како хришћани, тако јеретици и шизматици". Пет година касније даје фрањевцима цркву у Модрушу код Огулина која је "близу шизматика и неверника".Видети у: T. Smičiklas, CD XIV, 494.; A. Theiner, Monumenta Slavorum I, 336; E. Fermendћin, Acta Bosnae, 40.------------Свој језик босански владари називају србскимБосански бан Стефан Котроманић (1322-1353) издаје 1333. даровну повељу Дубровнику и казе: "и зато стављам ја господин бан Стефан своју златну печат, да је веровано сваки да зна и види истину. А зато су четири повеље једнаке, две латинске, а две србске, а све су печаћене златним печатима".Тада је био обичај да се издају по четири повеље са истим текстом, две на србском и две на латинском. Ова повеље се мозе наци уИзвор : Франц Миклошић, Монумента Сербика, Беч 1858. стр. 105-109Љ. Стојановић - "Старе Српске повеље и писма", И, 46. 1.) De Administrando Imperio, X векКонстантин VII Порфирогенит познат и као CONSTANTINE VII FLAVIUS PORPHYROGENITUS (р. Септембар 905, Константинопољ [Цариград, сада Истанбул, Тур.]у. Нов. 9, 959), Ромејски император од 913 до 959.Његови списи су обиман извор о Ромејскм царству и суседним подручјима. Његов Де администрандо империо (О управљању империјом, латински оригинал се чува у Ватиканској библиотеци) се бави словенским и тураноидним народима и садржи обиман и детаљан историјски и географски опис народа који окружују Ромеју. Порфирогенит не поседује само податке из свог времена, већ цитира и царске архиве, који сежу до његовог претходника, Цара Хераклија(610-641) и раније.Глава 32 Де Администрандо Импери-ја Константина Порфирогенита, има наслов "О Србима и земљи у којој сада обитавају", и која говори о територији насељеној Србима чији је саставни део сама Босна, у којој напомиње два насељена града - Котор и Десник, оба још увек неогређеног географског положаја. 2.) "Анали" франачког хроничара Еинхард-а, IX векИзвор старији од Порфирогенита више од сто година, франачког хроничара Ајнхарда. Он у својим Аналима описује и устанак панонског кнеза Људевита (818-823). У том свом делу, за начу историју драгоценом, Ајнхард на једном месту каже како је Људевит једном приликом побегао из Сиска и отишао међу Србе. По свему судећи Срби су тада живели негде у пределу Уне, чак можда и западно од ње, сасвим вероватно на подручју данашње Лике."Liudevitus Siscia civitate relicta, ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatie partem obtinere dicitur, fugiendo se contulit", што одговара: [Људевит (кнез доње Паноније 822.) оставивиши град Сисак, побеже к Србима, за који се народ вели, да поседује велики део Далмације).Фрањо Рачки, хрватски историчар, каже, да како се римска провинција Далмација простирала од Јадранског мора до Паноније, под тим Србима, које помиње франачки аналиста Ајнхард, сматрају Срби у Босни.3.) Повеља ДубровникуРимски папа шаље 1188, дубровачком надбискупу пласт и потврђује стара права дубровачке цркве. У писму помиње срчску Босну: "regnum Servilie, quod est Bosna" (србска краљевина која је Босна). То је било време бана Кулина.(регнум у то доба не мора нужно да значи "краљевина", Босна је била тада бановина)Видети у: И. Кукуљевић,Codex diplom ,II , 148, стр 21.)--4.) У Перуђи 1252, Фебруара 24.Иван надбискуп дубровачки извештава општину дубровачку о расправи у вези митрополитских права против барске надбискупије на папинском двору, а јавља и друге ствари занимљиве за град Дубровник. У писму помиње србску Босну: "regnum Seruilie, quod est Bosgna" тј. "краљевство Србско, које је Босна". (Регнум у то доба не мора нужно да означава краљевину. Босна је била тада бановина.)"...tria regna, videlicet regnum Zachlomie, regnum Seruilie, quod est Bosgna et regnum Tribunie. Et regnum Zachulmie extenditur vsque ad prouinciam Spalatensem, regnum Seruilie extenditur vsque ad prouinciam Collocensem, regnum Tribunie extenditur vsque ad prouinciam Dirachinam."Видети у: "Bullarium Ragusium", 401-402 --5) Црквене приликеРимски папа Гргур XI шаље фебруара 3., 1373. године писмо у ком каже да "у крајевима Босне живе скоро све шизматици и јеретици, осим оних који су милошћу божијом преобраћени", али такође и "на границама Босне према Угарској, као и у месту званом Глаж и у многим другим местима, помешано живе како хришћани, тако јеретици и шизматици". Пет година касније даје фрањевцима цркву у Модрушу код Огулина која је "близу шизматика и неверника".Видети у: T. Smičiklas, CD XIV, 494.; A. Theiner, Monumenta Slavorum I, 336; E. Fermendћin,

1.) De Administrando Imperio, X векКонстантин VII Порфирогенит познат и као CONSTANTINE VII FLAVIUS PORPHYROGENITUS (р. Септембар 905, Константинопољ [Цариград, сада Истанбул, Тур.]у. Нов. 9, 959), Ромејски император од 913 до 959.Његови списи су обиман извор о Ромејскм царству и суседним подручјима. Његов Де администрандо империо (О управљању империјом, латински оригинал се чува у Ватиканској библиотеци) се бави словенским и тураноидним народима и садржи обиман и детаљан историјски и географски опис народа који окружују Ромеју. Порфирогенит не поседује само податке из свог времена, већ цитира и царске архиве, који сежу до његовог претходника, Цара Хераклија(610-641) и раније.Глава 32 Де Администрандо Импери-ја Константина Порфирогенита, има наслов "О Србима и земљи у којој сада обитавају", и која говори о територији насељеној Србима чији је саставни део сама Босна, у којој напомиње два насељена града - Котор и Десник, оба још увек неогређеног географског положаја. 2.) "Анали" франачког хроничара Еинхард-а, IX векИзвор старији од Порфирогенита више од сто година, франачког хроничара Ајнхарда. Он у својим Аналима описује и устанак панонског кнеза Људевита (818-823). У том свом делу, за начу историју драгоценом, Ајнхард на једном месту каже како је Људевит једном приликом побегао из Сиска и отишао међу Србе. По свему судећи Срби су тада живели негде у пределу Уне, чак можда и западно од ње, сасвим вероватно на подручју данашње Лике."Liudevitus Siscia civitate relicta, ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatie partem obtinere dicitur, fugiendo se contulit", што одговара: [Људевит (кнез доње Паноније 822.) оставивиши град Сисак, побеже к Србима, за који се народ вели, да поседује велики део Далмације).Фрањо Рачки, хрватски историчар, каже, да како се римска провинција Далмација простирала од Јадранског мора до Паноније, под тим Србима, које помиње франачки аналиста Ајнхард, сматрају Срби у Босни.3.) Повеља ДубровникуРимски папа шаље 1188, дубровачком надбискупу пласт и потврђује стара права дубровачке цркве. У писму помиње срчску Босну: "regnum Servilie, quod est Bosna" (србска краљевина која је Босна). То је било време бана Кулина.(регнум у то доба не мора нужно да значи "краљевина", Босна је била тада бановина)Видети у: И. Кукуљевић,Codex diplom ,II , 148, стр 21.)--4.) У Перуђи 1252, Фебруара 24.Иван надбискуп дубровачки извештава општину дубровачку о расправи у вези митрополитских права против барске надбискупије на папинском двору, а јавља и друге ствари занимљиве за град Дубровник. У писму помиње србску Босну: "regnum Seruilie, quod est Bosgna" тј. "краљевство Србско, које је Босна". (Регнум у то доба не мора нужно да означава краљевину. Босна је била тада бановина.)"...tria regna, videlicet regnum Zachlomie, regnum Seruilie, quod est Bosgna et regnum Tribunie. Et regnum Zachulmie extenditur vsque ad prouinciam Spalatensem, regnum Seruilie extenditur vsque ad prouinciam Collocensem, regnum Tribunie extenditur vsque ad prouinciam Dirachinam."Видети у: "Bullarium Ragusium", 401-402 --5) Црквене приликеРимски папа Гргур XI шаље фебруара 3., 1373. године писмо у ком каже да "у крајевима Босне живе скоро све шизматици и јеретици, осим оних који су милошћу божијом преобраћени", али такође и "на границама Босне према Угарској, као и у месту званом Глаж и у многим другим местима, помешано живе како хришћани, тако јеретици и шизматици". Пет година касније даје фрањевцима цркву у Модрушу код Огулина која је "близу шизматика и неверника".Видети у: T. Smičiklas, CD XIV, 494.; A. Theiner, Monumenta Slavorum I, 336; E. Fermendћin, Acta Bosnae, 40.------------Свој језик босански владари називају србскимБосански бан Стефан Котроманић (1322-1353) издаје 1333. даровну повељу Дубровнику и казе: "и зато стављам ја господин бан Стефан своју златну печат, да је веровано сваки да зна и види истину. А зато су четири повеље једнаке, две латинске, а две србске, а све су печаћене златним печатима".Тада је био обичај да се издају по четири повеље са истим текстом, две на србском и две на латинском. Ова повеље се мозе наци уИзвор : Франц Миклошић, Монумента Сербика, Беч 1858. стр. 105-109Љ. Стојановић - "Старе Српске повеље и писма", И, 46. 1.) De Administrando Imperio, X векКонстантин VII Порфирогенит познат и као CONSTANTINE VII FLAVIUS PORPHYROGENITUS (р. Септембар 905, Константинопољ [Цариград, сада Истанбул, Тур.]у. Нов. 9, 959), Ромејски император од 913 до 959.Његови списи су обиман извор о Ромејскм царству и суседним подручјима. Његов Де администрандо империо (О управљању империјом, латински оригинал се чува у Ватиканској библиотеци) се бави словенским и тураноидним народима и садржи обиман и детаљан историјски и географски опис народа који окружују Ромеју. Порфирогенит не поседује само податке из свог времена, већ цитира и царске архиве, који сежу до његовог претходника, Цара Хераклија(610-641) и раније.Глава 32 Де Администрандо Импери-ја Константина Порфирогенита, има наслов "О Србима и земљи у којој сада обитавају", и која говори о територији насељеној Србима чији је саставни део сама Босна, у којој напомиње два насељена града - Котор и Десник, оба још увек неогређеног географског положаја. 2.) "Анали" франачког хроничара Еинхард-а, IX векИзвор старији од Порфирогенита више од сто година, франачког хроничара Ајнхарда. Он у својим Аналима описује и устанак панонског кнеза Људевита (818-823). У том свом делу, за начу историју драгоценом, Ајнхард на једном месту каже како је Људевит једном приликом побегао из Сиска и отишао међу Србе. По свему судећи Срби су тада живели негде у пределу Уне, чак можда и западно од ње, сасвим вероватно на подручју данашње Лике."Liudevitus Siscia civitate relicta, ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatie partem obtinere dicitur, fugiendo se contulit", што одговара: [Људевит (кнез доње Паноније 822.) оставивиши град Сисак, побеже к Србима, за који се народ вели, да поседује велики део Далмације).Фрањо Рачки, хрватски историчар, каже, да како се римска провинција Далмација простирала од Јадранског мора до Паноније, под тим Србима, које помиње франачки аналиста Ајнхард, сматрају Срби у Босни.3.) Повеља ДубровникуРимски папа шаље 1188, дубровачком надбискупу пласт и потврђује стара права дубровачке цркве. У писму помиње срчску Босну: "regnum Servilie, quod est Bosna" (србска краљевина која је Босна). То је било време бана Кулина.(регнум у то доба не мора нужно да значи "краљевина", Босна је била тада бановина)Видети у: И. Кукуљевић,Codex diplom ,II , 148, стр 21.)--4.) У Перуђи 1252, Фебруара 24.Иван надбискуп дубровачки извештава општину дубровачку о расправи у вези митрополитских права против барске надбискупије на папинском двору, а јавља и друге ствари занимљиве за град Дубровник. У писму помиње србску Босну: "regnum Seruilie, quod est Bosgna" тј. "краљевство Србско, које је Босна". (Регнум у то доба не мора нужно да означава краљевину. Босна је била тада бановина.)"...tria regna, videlicet regnum Zachlomie, regnum Seruilie, quod est Bosgna et regnum Tribunie. Et regnum Zachulmie extenditur vsque ad prouinciam Spalatensem, regnum Seruilie extenditur vsque ad prouinciam Collocensem, regnum Tribunie extenditur vsque ad prouinciam Dirachinam."Видети у: "Bullarium Ragusium", 401-402 --5) Црквене приликеРимски папа Гргур XI шаље фебруара 3., 1373. године писмо у ком каже да "у крајевима Босне живе скоро све шизматици и јеретици, осим оних који су милошћу божијом преобраћени", али такође и "на границама Босне према Угарској, као и у месту званом Глаж и у многим другим местима, помешано живе како хришћани, тако јеретици и шизматици". Пет година касније даје фрањевцима цркву у Модрушу код Огулина која је "близу шизматика и неверника".Видети у: T. Smičiklas, CD XIV, 494.; A. Theiner, Monumenta Slavorum I, 336; E. Fermendћin,

+Herceg Bosna 90 NEMA NI JEDNOG DOKAZA DA POSTOJE IZMISLJENI "bosanski Hrvati"tj (pokatoliceni Srbi) i izmisljeni "bosnjaci"

+Herceg Bosna 90 10000000000000000 NEOBORIVIH DOKAZA!

+Srpska ISTINITA Istorija Nema dokaza ni jednog dokaza da su postojali Srbi u Bosni.

+Srpska ISTINITA Istorija Šta je Servia?

Jedan od najvecih slavista svih vremena i svih naroda,Vatroslav Jagic,Hrvat ali profesor mnogih evropskih univerziteta(Odese,Berlina,Petrograda,Beca) i redovan clan svih Slovenskih akademija nauka,kazao je na jednom mestu 1) . : " U Bosni je,prema nasem saznanju,vec za Vreme bana Ninoslava upotrebljivan izraz Srbljin,isprava bar u religioznom znacenju za pravoslavne (mozda i patarene) naspram katolickih Dubrovcana koji su zvati Vlah" (Obe reci i Srbljin i Vlah navodi Jagic u staroj cirilici,iako je tekst rasprave nemacki; jamacno hoce da ih reproduktuje kao sto su nadjeni u historijskim dokumentima.On tvrdi da je izraz Srbin vec upotrebljivan pod banom Ninoslavom,koliko on zna,sta znaci da je mogao biti i ranije upotrebljivan)

+Herceg Bosna 90 Hrvatska NIJE sigurno jer nema ni jedan dokaz da su postojali "Hrvati u Bosni"

Jedan od najvecih slavista svih vremena i svih naroda,Vatroslav Jagic,Hrvat ali profesor mnogih evropskih univerziteta(Odese,Berlina,Petrograda,Beca) i redovan clan svih Slovenskih akademija nauka,kazao je na jednom mestu 1) . : " U Bosni je,prema nasem saznanju,vec za Vreme bana Ninoslava upotrebljivan izraz Srbljin,isprava bar u religioznom znacenju za pravoslavne (mozda i patarene) naspram katolickih Dubrovcana koji su zvati Vlah" (Obe reci i Srbljin i Vlah navodi Jagic u staroj cirilici,iako je tekst rasprave nemacki; jamacno hoce da ih reproduktuje kao sto su nadjeni u historijskim dokumentima.On tvrdi da je izraz Srbin vec upotrebljivan pod banom Ninoslavom,koliko on zna,sta znaci da je mogao biti i ranije upotrebljivan)

+Srpska ISTINITA Istorija Čija je titula bana?

+Srpska ISTINITA Istorija Dobar si u prepisivanju.

Папа Климент III (19. децембар 1187-20. март 1191).Папа Климент III у својој повељи којом гарантује старе привилегије дубровачке надбискупије такође наводи Босну као дио Србије regnum Seruilie quod est Bosna. Редосљед суфраганских бискупија исти је као и у повељи његовог претходника папе Урбана III.Извор:T. Smičiklas, Diplomatički zbornik kraljevine Hrvatske, Dalmacije i Slavonije, svezak II, Zagreb, 1904, 226.

Dubrovački katolik Milan Rešetar o istom pitanjuu govori: “Bosanski ban Ninoslav obeležava u tri poveljee iz godina 1234–1249. svoje podanike više puta imenom Srbi i nikako drukčije.”.  Uz to, Vatroslav Jagić i za povelju Kulina bana, iz 1189. godine, saopštava da je pisana na srpskom jeziku i ćirilicom, i još uz to dadaje  nemoguće da je to prvi dokument te vrste.

Ban Stjepan II Kotromanić potpisuje 15. marta 1333. godine dve povelje na srpskom jeziku i srpskim pismom, uporedo sa dve na latinskom, kojima je Rat sa Stonomustupio Dubrovčanima. Što je propustio Miklošić  pronašli su Medo Pucić i Konstantin Jireček. Na primer, pisma Pribislava Pohvalića iz 1406. i narednih godina. Činjenicu da nikakvog hrvatskog traga u Bosni nema, potvrdjuje i istaknuti hrvatski naučnik Vatroslav Jagić, pa kaže: “U Bosni je, prema našem znanju, već za vreme bana Ninoslava upotrebljavan izraz Srbljin, isprvabar u religioznom značenju za pravoslavne (možda i patarene) naspram katoličkim Dubrovčanima koji su zvali Vlah.”

+Srpska ISTINITA Istorija Koje je države obrazovno gradivo?

Svi srednjevekovni bosanski vladari i pisci nedvosmisleno su se identifikovali kao Srbi, o čemu je najviše dokumenata sačuvano u Dubrovačkom arhivu.Konavljanin Milan Rešetar piše da “bosanski ban Ninoslav obeležava u tri povelje iz godina 1234–1249. svoje podanike više puta imenom Srbi i nikako drukčije.”Te povelje je svojevremeno objavio Franc Mikošiči u njima  su uređivani bosansko-dubrovački odnosi. Ruski istoričar Majkov potvrđuje da je to verodostojan dokaz da su se Bosanci smatrali Srbima, aDjuro Daničić  zaključuje  u svom “Rječniku iz književnih starina srpskih”: “Takoime narodno bješe jače od zemaljskoga, te i bosanski banovi u istijem prilikama zvahu Srbima svoje ljude.”

+Srpska ISTINITA Istorija Zemljopis je srpska riječ.

Italijanski istoričar iz Dalmacije, Johanes Lucijus, u knjizi “Kraljevina Dalmacija i Hrvatska”, objavljenoj u Amsterdamu 1666. godine, piše: “Bosna, pak, koja se nalazila na istoku današnje Hrvatske, očigledno je u vreme Porfirogenita sačinjavala predeo Srbije.” U drugoj svojoj knjizi, “Istorijski spomenici Trogira”, objavljenoj u Veneciji 1673. godine, Lucijus je još decidniji:“Srbljani, koji su većinom bili podanici istočnog carstva, preuzeće razna imena prema predelima koje obitavahu, a najglasovitiji su bili Neretljani i Bosanci, tako nazvani prema rekama Neretvi i Bosni, koje teku kroz njihove zemlje.” Lucijusove stavove je u potpunosti prihvatao hrvatskiistoričar i katolički svešenik Franjo Rački.

+Srpska ISTINITA Istorija Dragan Markovic dejan stankovic.

Italijanski istoričar koji je živeo u Dubrovniku i Zadru, Frančesko Marija Apendini, 1802. godine ističe: “Sorbulija ili Srbija, beše druga država Slavonije, koja je obuhvatalasredozemne delove Gornje Dalmacije, tj. Meziju, danas Bosna, i Račku.”Lajoš Taloci takođe piše o dve oblasti Srbije iz vremena popa Dukljanina, pa kaže: “Jedna od velike reke Drine prema zapadnoj strani do Borove gore; nju  zovu i Bosna.”

Hrvatski geograf Ivan Hoić u knjizi “Slike iz opšteg zemljopisa" piše : " Već od najstarijih vremena dijelila se srpska zemlja na više oblasti, a najpoznatije su bile Raška i Bosna.”

+Herceg Bosna 90 JEBO te on! ZNACI MOJE NEOBORIVE DOKAZE NAZIVAS "GLUPOSTIMA"? ZAO MI TE JE SAMO DOKAZUJES DA TE ISTINA BOLI!BOSNA JE ODUVEK SRPSKA ZEMLJA TKZ "hrvati" i "bosnjaci" u Bosni su SRBI!!

+Srpska ISTINITA Istorija Baš tako Dragan Markovic isto.

+Srpska ISTINITA Istorija Jel ti kažem da je obrisao profil ima već godina. Ne znam jesi li ti taj isti lik, ali vaš vokabular i nastup se ne razlikuju. Nastavljaš sa neoborivim glupostima.

 Hrvatski geograf Ivan Hoić u knjizi “Slike iz opšteg zemljopisa" piše : " Već od najstarijih vremena dijelila se srpska zemlja na više oblasti, a najpoznatije su bile Raška i Bosna.”

+Herceg Bosna 90 Nisam se jos upaznao sa doticnim,na YT sam vec 7 meseci,neki idiot mi je isto govrio "Dragane Markovicu",ali nije mi objasnio ko je taj covek,i trenutno nije on tema razgovora.Jel imas neki argument,ili nemas,posto vidim da nemas ja nastavljam sa neoborivim dokazima.

+Srpska ISTINITA Istorija Da, Dragan Markovic je stalno govorio, šta kaže čika Šafarik... otvori yt profil pa obriše. Trenutno je dejan stankovic, ali vjerovatno je i taj obrisao.

+Herceg Bosna 90 Jel imas ti neki argumet????ili ces samo da vredjas,ismejavas i izmisljas neka imena.Ko nema dokaze ima pljuvacke,pa pljuje po istini POKAZAO SI POTNUNO NEZANJE KADA  SI ISMEJAVAO ŠAFARIKA

+Srpska ISTINITA Istorija Dragan Markovic itd. citat: Čika Šafarik.

+Herceg Bosna 90 Šafarik je pisao u “Istoriji srpske književnosti” da “Bosnu imenuje Konstantin Porfirogenit kao zaseban predeou zemlji Srbiji, ali ipak pod suverenstvomsrpskog velikog župana.”

+Srpska ISTINITA Istorija Šta svijedoči o postojanju Srba na spomenutom prostoru?

Nemaćki lingvista iz prve polovine devetnaestog veka, Kaspar Cojs, istiće u svojoj knjizi “Nemci i susedni narodi”,izdatoj u Minhenu 1837. godine,povodom etničkogkaraktera Bosne,   “da su tu Srbi bili naseljeni ,i Franci su čuli."

+Srpska ISTINITA Istorija Nije bilo Srba nikako. Nije moj problem već vaš i tvoj. Sasvim je razumljivo vaše držanje zato.

+Herceg Bosna 90 tkz "Hrvata" NIKADA U BOSNI NIJE BILO,svi bosansko-hercegovacki katolici i muslimani su SRBI!

+Srpska ISTINITA IstorijaKo je primio katoličanstvo, ako je do 15 i 16 stoljeća najviše bilo katolika nešto krstjana i najmanje pravoslavnih? Ko je prešao na katoličanstvo i islam ako je u 19. stoljeću najviše bilo pravoslavnih i tako sve do 1960-ih do muslimani pozitivnim priraštajem nisu postali većina. Šta imaju Srbi sa imenom Bošnjak kad je se najviše veže uz Hrvate, bilo prezimenom bilo nazivom mjesta.